У сриједу, 10. априла, у 19 часовa, у Народној библиотеци „Радосав Љумовић”, одржаће се промоција књиге пјесама „Подземне воде” аутора Радомана Чечовића.
О књизи говоре Милорад Дурутовић и Радоман Чечовић.
Пјесничка збирка „Подземне воде“ Радомана Чечовића поиграва се метафором о пјесничком „послу“ (и животу уопште) као о грађевини, при чему је потребно придржавати се строго одређених корака, да би се на крају све изгубило у несталности и чињеници да „ништа није крајње“. У традицији најквалитетнијег постмодернистичког поигравања с огољавањем умјетничког поступка, несталношћу граница међу жанровима, те константним преливањем нарације у поетизацију и обратно (јер „пјесма се полако давала у причу. А она у наратив“), аутор руши устаљене пјесничке конвенције изазивајући читаоца да изађе из „сигурне зоне“.
РАДОМАН ЧЕЧОВИЋ СОБОМ:
Рођен сам у Правилном Пољу 1979. године. Тамо је, такође, рођена једна легенда о љубави и један добитник Ратковићеве награде “. Прву књигу сам објавио 2011. године. Звала се ”Кривотворене пјесме“. То је било ослобађање од сопственог текста. На корицама је била Дишанова „Мона Лиза“ с посувраћеним брковима. У њој се налазе три пјесме које бих умио бранити животом. Објавила ју је Средња стручна школа – Бијело Поље.
Коаутор сам књиге кратке прозе „Приче о малим и великим чудима“, са Кемалом Мусићем.
Збирка „Имплозија“ настала је на Момишићима. Објавила ју је никшићка библиотека „Његош“. Модераторка је на промоцији казала да се плаши тих пјесама, а ја сам то доживио као комплимент.
„Подземне воде“ су плод поетичког бијеса – пред собом и свијетом.
Радим у школи као наставник књижевности.