Промоција пјесничке збирке „Моја тапија”, аутора Радислава Гардашевића, одржана у Народној библиотеци „Радосав Љумовић”
Вечерас је, у сали „Марко Миљанов”, одржано вече поезије којим је представљена збирка „Моја Тапија” знаменитог и угледног пјесника Радислава Гардашевића. О његовом стваралаштву су, овом приликом, говорили уважени и признати књижевни критичари – мр Александар Ћуковић, др Радоје Фемић и проф. др Драган Копривица.
Говорећи похвално о високим дометима Гардашевићеве поезије, мр Александар Ћуковић је издвојио неколико његових доминантних поетичких аспеката: „Ова збирка поезије, из циклуса у циклус, читаоцу предочава основне елементе пјесниковог рефлекса на компликовану друштвену збиљу и њене могуће посљедице са тежњом да извјештај из стварности предочи што увјерљивије и без уљепшавања.” – казао је Ћуковић који је нагласио и како „Моја тапија” истовремено „…за разлику од ранијих остварења овога аутора, доноси оштрији поетски тон који је искапан из усковитлане и тамне стварности из које, чини се, нема излаза”. Са изразима хвале се, о Гардашевићевом стваралаштву, изјаснио и др Радоје Фемић који је, овом приликом, посебно издвојио концепт завјета пјесника као важно мјесто пјесничке збирке. Он је нагласио како су пјесме, настајале од 1995. године до данашњих дана, својеврсна „пјесничка побуна” али и да у „…савременој цивилизацијској мочвари глас Радислава Гардашевића дјелује освјежавајуће”. Фемић је истакао и јединство вишег реда – етичког и поетичког принципа – у овој збирци као и, истовремено, „поетски отпор према пропадљивом свијету”. Проф. др Драган Копривица је, похвалишви Гардашевићево пјесништво, говорио о пјеснику као о гласу народа, али и његовим сталним мотивима: лијепом и добром у пракси. „За овог пјесника поезија има јасну функцију опоетизоване опомене своме народу” – казао је Копривица.
На крају вечери је и сам аутор, уз захвалност учесницима, рецезентима и бесједницима, као и присутном слушатељству – наглашавајући како неће говорити о књизи јер „књига говори о себи” – казао како је „на читаоца ред да да свој суд”. Он је говорио и о значају друштвеног ангажмана писца који би морао да реагује на аномалије и у пресудним моментима да износи став, али је и, нарочито, истакао појам слободе која, по њему, има вишедимензионално значење: „стваралац, умјетник, треба да дигне глас против неслободе!” – нагласио је аутор.
Пјесничко вече је зналачки водила Сања Величковић Радоњић која је говорила и стихове из представљене збирке.
